Источни бели бор или дрво белог бора припада роду Пинус стробус. Овај велики бор пореклом је са источних обронака Северне Америке, протежући се широм региона уз бок Њуфаундленду, Минесоти, Манитоби, Апалачким планинама и Џорџији.
Дрво белог бора назива се и северни бели бор, меки бор, бор Вејмут и дрво великог мира. Последњи епитет групи борова додељују Индијанци Хауденосаунее. Дрво носи лишће у фасциклима од четири или пет и вири се листопадним омотачем. Плавкасто-зелене су боје и фино назубљени. Иако је познато да зрела стабла белог бора идеално живе и до 250 година, постоје примерци који прелазе 400 година!
Кратка историја белог бора
1620. године капетан Џорџ Вејмут увезао је врсту у Енглеску. Али дрвеће је подлегло болести рђе белог бора и није преживело као жељени ’будући усев дрвета’.
Било је време у колонијалној историји, када је Бели бор био резервисан за Британску краљевску морнарицу, а краљ је заправо обележавао дрвеће пламтећи широком стрелицом на деблу проглашавајући их „краљевским дрвећима“!
Бели бор су у великој мери превожени у Британију бродовима сличним тегленицама. Стубови који красе амерички устав (Олд Иронсидес) заправо су направљени од једног дрвета и ламинирани да издрже ударце топовске кугле. Ова пракса била је још један извор трвења између Енглеза и колонијалаца. Током америчке револуције, омиљено уживање патриота било је да виде колико Кингстреес-а један човек може да секире и извуче.
Критеријуми домета и раста
Бели борови успевају у хладној и влажној клими. Потребно им је добро дренирано земљиште стеновитих планина, али успевају и у мочварним подручјима. Дрво је дом природе обичног крсташа и веверица.
Бели бор је лако највише дрво у целој источној Северној Америци.
Познато је да бели бор достиже висину од око 230 стопа! Они добро успевају у јужним Апалачима и у посебно заштићеним областима као што су Национални парк Греат Смоки Моунтаинс и региони које је развило Друштво изворних стабала источног (белог бора) у Онтарију, Мичигену, Минесоти, Илиноису, Пенсилванији и Северној Каролини. Истраживање открива да се Бели бор сада чак и натурализује дуж планинских обронака Чешке и јужне Пољске.
Дрво се размеће пречницима који се крећу од 1 до 1,6 м, а укупне запремине дебла су приближно 1.000 кубних стопа. Природно је отпоран на ватру, па се зрели преживели могу поново насадити чак и у изгорела подручја. Нажалост, Бели бор трпи навалу погоршања изазвану присуством белог боровог жижака или Писсодес строби и рђе од белог бора.
Рђа белог бора, такође ботанички названа Цронартиум рибицола, раст је гљиве за који је познато да оштећује бели бор.
Рђа од белог боровог мехура излаже дрво бора смртности између 50 и 80%. Током ере препуне морских путовања, Бели бор је обилно сечен због свог висококвалитетног дрвета које се користило за израду јарбола и кобилице бродова.
Култивација и сеча дрва
Бели бор је сада сачуван у шумарству плантажа. Постоји неколико сорти које су сада развијене искључиво за приватне баште, па чак и сорте бонсаи за земљишта која могу подржати полагани раст белог бора. Врсте су популарне због дрвене грађе без чворова.
Познато је да дрво белог бора помаже у дизајнирању оплата врхунског квалитета, намештаја и подова. Свестраност дрвета лежи у способности да се дрво обради чак и годину дана или више након обарања, за разлику од дрвета са тврдог дрвета као што су храст, јавор и јасен.
Дрво бијелог бора дјелује кремасто бијело кад се свјеже сјече и сваке године поприма дубоко богату препланулост. Такође је познато да се дрво размеће црвенкасто-смеђим и жућкасто-златним нијансама. Генетски фактори и временски услови и услови тла играју виталну улогу у развоју боја и здрављу дрвета.
Сад се тражи садржај витамина Ц у иглицама белог бора како би се добио тисана. Камбиј белог бора је јестив и одличан извор ресвератрола, природног антиоксиданса, антимутагена и антиинфламаторно.
Бели бор је прилагођен различитим наменама и био је једно од највреднијих дрвећа.
Бели борови се могу наћи од нивоа мора у његовом северном опсегу до 5000 стопа у Апалачким планинама.
Зрели бели борови преживљавају већину површинских пожара због густе коре што их чини отпорним на ватру, деблима без грана, мада млађа дрвећа нису толико отпорна на ватру.
Бели бор је једини бор са пет игала пореклом из источне Северне Америке и достиже зрелост 150 - 200 година, док се наводи да су неки стари 450 година. То је државно дрво Мејна и Мичигена.
